Nacisti vs. komunisti

Svi bi tre­ba­lo da pozdra­vi­mo sko­ra­šnje deba­te u Evro­pi o sta­vlja­nju van zako­na komu­ni­stič­kih i naci­stič­kih sim­bo­la. Nema potre­be da raspra­vlja­mo o tome da li su naci­sti ili komu­ni­sti ubi­li više lju­di i pro­u­zro­ko­va­li više pat­nji. I jed­ni i dru­gi su ih poči­ni­li mno­go. Tako­đe je važno da se oba ova pokre­ta iden­ti­fi­ku­ju kao dve prak­tič­ne pri­me­ne soci­ja­li­stič­ke dok­tri­ne. Osnov­na pre­mi­sa soci­ja­li­stič­ke lite­ra­tu­re jeste da su soci­ja­li­stič­ke insti­tu­ci­je spo­sob­ne da ostva­re "pra­ved­no" dru­štvo. Ta pre­mi­sa je soci­ja­li­stič­kim prak­ti­kan­ti­ma obez­be­di­la filo­zof­sko ute­me­lje­nje i poli­tič­ko oprav­da­nje za zame­nu vla­da­vi­ne pra­va i indi­vi­du­al­ne slo­bo­de vla­da­vi­nom lju­di (nada­lje: arbi­trar­na drža­va) i za nji­ho­vu navod­nu bri­gu za "narod". Ter­min "narod", omi­lje­ni kli­še svih soci­ja­li­stič­kih vođa, pred­sta­vlja puku ver­bal­nu fasa­du iza koje vla­da­ju­ća eli­ta kri­je svo­je pri­vat­ne ciljeve.

Dva­de­se­ti vek je bio sve­dok uspo­na i pada dve­ju glav­nih pri­me­na soci­ja­li­stič­ke dok­tri­ne: naci­o­nal-soci­ja­li­zma i mark­si­zma-lenji­ni­zma. Poput supar­nič­kih poro­di­ca u pod­ze­mlju, naci­o­nal-soci­ja­li­zam i mark­si­zam-lenji­ni­zam su bili u među­sob­nom ratu (hlad­nom i toplom), kao i sa ostat­kom sve­ta. Nije­dan od njih nije ispu­nio svo­ja obe­ća­nja. Dru­gi svet­ski rat je uni­štio Hitle­rov soci­ja­li­zam, dok se mark­si­zam-lenji­ni­zam ras­pao sam od sebe.Nacional-socijalistima i komu­ni­sti­ma su zajed­nič­ke mno­ge poli­tič­ke i eko­nom­ske pre­mi­se soci­ja­li­stič­ke dok­tri­ne. I jed­ni i dru­gi spro­vo­de komand­ne eko­no­mi­je. Od poje­din­ca pra­ve puko oru­đe za ostva­re­nje cilje­va nji­ho­vih vla­da­ju­ćih eli­ta. Naci­o­nal-soci­ja­li­zam i mark­si­zam-lenji­ni­zam su nepri­ja­telj­ski nastro­je­ni pre­ma dru­štvu pri­vat­no-vla­snič­ke trži­šne eko­no­mi­je, i u skla­du s tim, dru­štvu slo­bod­nih i odgo­vor­nih poje­di­na­ca. Oni se zala­žu za veli­ku i aktiv­nu drža­vu, stva­ra­ju obu­hvat­ne soci­jal­ne pro­gra­me i ne daju pre­bi­je­nu paru za vla­da­vi­nu pra­va. Naci­o­nal-soci­ja­li­zam i mark­si­zam-lenji­ni­zam su bili jed­na­ko nemi­lo­srd­ni u gonje­nju svo­jih pri­mar­nih meta: pre sve­ga, infe­ri­or­nih rasa i buržoazije.

Izme­đu naci­o­nal-soci­ja­li­zma i mark­si­zma-lenji­ni­zma posto­je, tako­đe, i neke fun­da­men­tal­ne razli­ke. Komu­ni­sti su gaji­li otvo­re­no nepri­ja­telj­stvo pre­ma vla­snič­kim pra­vi­ma, dok su se naci­o­nal-soci­ja­li­sti zado­vo­lja­va­li kon­tro­lom i nad­zi­ra­njem pona­ša­nja pri­vat­nih vla­sni­ka. Naci­o­nal-soci­ja­li­sti su bor­bu za rasnu čisto­tu unu­tar naci­o­nal­nih gra­ni­ca vide­li kao glav­ni meha­ni­zam razvo­ja nji­ho­ve vrste soci­ja­li­zma. Komu­ni­sti su, s dru­ge stra­ne, kla­snu bor­bu pro­le­ta­ri­ja­ta u inter­na­ci­o­nal­nim okvi­ri­ma sma­tra­li polu­gom razvo­ja mark­si­stič­ko-lenji­ni­stič­kog tipa soci­ja­li­zma. Pozni G. War­ren Nut­ter, viso­ko cenje­ni eko­no­mi­sta, o komu­ni­stič­kom reži­mu je rekao sle­de­ću stvar: "Lenji­nov geni­je je bio taj koji je shva­tio važnost ulep­ša­va­nja sovjet­skog siste­ma demo­krat­skim ruhom. Ako narod želi Ustav, daj­te mu ga, uklju­ču­ju­ći i pove­lju o pra­vi­ma. Ako žele par­la­ment, daj­te im i to. I pra­vo­sud­ni sistem. Ako žele fede­ral­ni sistem, stvo­ri­te i taj mit. Povrh sve­ga, daj­te im izbo­re, jer je čin gla­sa­nja ono što obi­čan čovek naj­če­šće pove­zu­je sa demo­kra­ti­jom. Daj­te im sve to, ali osi­gu­raj­te da to neće ima­ti uti­ca­ja na to kako će stva­ri biti vođene."

Sve­to­zar Pejo­vić, Pro­fe­sor u pen­zi­ji, Uni­ver­zi­tet Texas A&M. Pre­vod: Bori­slav Ristić