Estonsko čudo

Esto­ni­ja je naj­se­ver­ni­ja od tri bal­tič­ke repu­bli­ke biv­šeg Sovjet­skog save­za. Pro­sti­re se na teri­to­ri­ji od 45.000 kva­drat­nih kilo­me­ta­ra. Zemlja je uglav­nom u nizi­ji, sa pre­ko 1.000 jeze­ra i raz­nim šuma­ma koje pokri­va­ju više od polo­vi­ne teri­to­ri­je. Od oko 1.370.000 lju­di koji u njoj žive 400.000 živi u pre­sto­ni­ci Tali­nu. Po dru­štve­nom ure­đe­nju Esto­ni­ja je par­la­men­tar­na repu­bli­ka. Par­la­ment, čiji je zva­nič­ni naziv Rigi­ko­gu (Rii­gi­ko­gu), čini 101 posla­nik, koji se bira sva­ke četvr­te godi­ne, a za ula­zak u par­la­ment stran­ke mora­ju pre­ći cen­zus od 5 %. Esto­ni­ja nema držav­nu crkvu. Slu­žbe­ni jezik je eston­ski. Kako zemlja ne obi­lu­je pri­rod­nim bogat­stvi­ma, pri­vre­da je uglav­nom zasno­va­na na lakoj indu­stri­ji i sek­to­ru uslu­ga (turi­zam, trgo­vi­na, ban­kar­stvo), i u njoj domi­ni­ra­ju mala i sred­nja pre­du­ze­ća. Eston­ska valu­ta je kru­na (1 evro = 15,6466 EEK). Bru­to dru­štve­ni pro­i­zvod izno­si 7,1 mili­jar­di $, a po gla­vi sta­nov­ni­ka izno­si 5.270$. Glav­ni spolj­no­tr­go­vin­ski part­ne­ri su Fin­ska, Šved­ska, Nemač­ka, Rusi­ja, Leto­ni­ja. Esto­ni­ja je na naslov­ne stra­na novi­na i u nauč­ne raspra­ve dospe­la posled­njih dese­tak godi­na zahva­lju­ju­ći izu­zet­no uspe­šnim reformama.

Eko­nom­ske slobode

Eston­ske refor­me se osla­nja­ju na pove­ća­nje eko­nom­skih slo­bo­da. Eko­nom­ske slo­bo­de pod­ra­zu­me­va­ju odsu­stvo držav­ne pri­nu­de ili ogra­ni­če­nja nad pro­i­zvod­njom, ras­po­de­lom i potro­šnjom doba­ra i uslu­ga. Porast eko­nom­skih slo­bo­da odlu­ču­ju­će uti­če na porast bla­go­sta­nja izra­že­nog kroz porast BDP‑a. Istra­ži­va­nja kore­la­ci­je izme­đu eko­nom­skih slo­bo­da i visi­ne naci­o­nal­nog dohot­ka od stra­ne Fee­dom hou­se, Fra­ser insti­tu­te i Heri­ta­ge fon­da­ti­on uka­zu­ju da je kore­la­ci­ja izra­že­na 56–70% , što opet govo­ri u pri­log tome da brzog pri­vred­nog napret­ka nema bez viso­kog nivoa eko­nom­skih sloboda.

Fak­to­ri ¹ koji uti­ču na eko­nom­ske slo­bo­de jed­ne zemlje su:

1. Spolj­no-trgo­vin­ska poli­ti­ka zemlje, koju sači­nja­va­ju vari­ja­ble kao što su pon­de­ri­sa­ni pro­sek carin­skih sto­pa, neca­rin­ske bari­je­re i korup­ci­ja u cari­ni, i koja pred­sta­vlja ste­pen u kojem drža­va ogra­ni­ča­va pri­stup svom trži­štu stra­nim firmama.

2. Fiskal­no opte­re­će­nje vla­de – sa vari­ja­bla­ma: naj­vi­ša gra­nič­na sto­pa pore­za na pri­hod, naj­vi­ša gra­nič­na sto­pa pore­za na dobit fir­mi i godi­šnje pro­me­ne vla­di­ne potro­šnje kao pro­ce­nat BDP‑a.

3. Inter­ven­ci­ja vla­de u eko­no­mi­ji – sa vari­ja­bla­ma: držav­na potro­šnja kao pro­ce­nat eko­no­mi­je, držav­na imo­vi­na u poslo­va­nju i indu­stri­ji, udeo držav­nih pri­ho­da od pre­du­ze­ća u držav­nom vla­sni­štvu i držav­ne svo­ji­ne i eko­nom­ski izla­zi pro­i­zve­de­ni od stra­ne vlade.

4. Mone­tar­na poli­ti­ka kroz pro­seč­nu sto­pu infla­ci­je u peri­o­du od deset godina.

5. Toko­vi kapi­ta­la i stra­ne inve­sti­ci­je – sa vari­ja­bla­ma: zakon o stra­nim inve­sti­ci­ja­ma, restrik­ci­je stra­na­ca u poslo­va­nju, restrik­ci­je na indu­stri­je i kom­pa­ni­je otvo­re­ne za stra­ne inve­sti­to­re, restrik­ci­je i zahte­va­ne per­for­man­se za stra­ne kom­pa­ni­je, zemlja u vla­sni­štvu stra­na­ca, jed­nak tre­man pred zako­nom za stra­na i doma­ća pre­du­ze­ća, restrik­ci­je na repa­tri­a­ci­ju zara­de, restrik­ci­je na trans­ak­ci­je kapi­ta­la i dostup­nost lokal­nog finan­si­ra­nja za stra­ne kompanije.

6. Ban­kar­stvo i finan­si­je – sa vari­ja­bla­ma: finan­sij­ske insti­tu­ci­je u držav­nom vla­sni­štvu, restrik­ci­je na moguć­nost stra­nih bana­ka da otvo­re ogran­ke, uti­caj drža­ve na alo­ka­ci­ju kre­di­ta, regu­la­ci­ja vla­de i slo­bo­da da se nude svi tipo­vi finan­sij­skih uslu­ga, obez­be­đe­nja i poli­sa osiguranja.

7. Pla­te i cene – sa vari­ja­bla­ma: zako­ni o mini­mal­noj zara­di, slo­bo­da da se cene odre­de pri­vat­no bez meša­nja drža­ve, kon­tro­la cena od stra­ne vla­de, opseg u kojem se kori­sti kon­tro­la cena od stra­ne vla­de i vla­di­ne sub­ven­ci­je koje uti­ču na cene.

8. Svo­jin­ska pra­va – sa vari­ja­bla­ma: slo­bo­da od uti­ca­ja vla­de na sud­ski sistem, trgo­vin­ski zakon koji defi­ni­še ugo­vo­re, sank­ci­o­ni­sa­nje stra­nih arbi­tra­ža na ugo­vor­ne spo­ro­ve, vla­di­no otu­đi­va­nje imo­vi­ne, korup­ci­ja u sud­stvu, odla­ga­nja u dono­še­nju sud­skih odlu­ka i legal­no garan­to­va­na i zašti­će­na pri­vat­na svojina.

9. Regu­la­ci­ja – sa vari­ja­bla­ma: zahte­va­ne licen­ce za poslo­va­nje, lako­ća dobi­ja­nja poslov­nih licen­ci, korup­ci­ja u biro­kra­ti­ji, regu­la­ci­ja rada, kao usta­no­vlje­ne rad­ne nede­lje, pla­će­ni odmo­ri i poro­dič­na odsu­stva, kao i selek­tiv­na regu­la­ci­ja rada, regu­la­ci­ja okru­že­nja, bezbed­no­sti potro­ša­ča i zdra­vlja rad­ni­ka i regu­la­ci­je koje opte­re­ću­ju poslovanje.

10. Crno trži­šte – sa vari­ja­bla­ma: kri­jum­ča­re­nje, pira­te­ri­ja inte­lek­tu­al­ne svo­ji­ne na crnom trži­štu, poljo­pri­vred­na dobra naba­vlje­na na crnom trži­štu, pro­i­zve­de­na dobra naba­vlje­na na crnom trži­štu, uslu­ge naba­vlje­ne na crnom trži­štu, trans­port naba­vljen na crnom trži­štu i rad naba­vljen na crnom tržištu.

Esto­ni­ja, jed­na od eko­nom­ski naj­slo­bod­ni­jih država

Kao rezul­tat zna­čaj­nih trži­šnih refor­mi, Esto­ni­ja već neko­li­ko godi­na ima naj­kon­ku­rent­ni­je poslov­no okru­že­nje u cen­tral­noj i istoč­noj Evro­pi, što je čini rav­no­prav­nim tak­ma­com i sa većim zemlja­ma Evrop­ske uni­je. U izve­šta­ju Heri­ta­ge fon­da­ti­on za 2005. godi­nu Esto­ni­ja je četvr­ta eko­nom­ski naj­slo­bod­ni­ja zemlja sve­ta, dok u Evro­pi samo Luk­sem­burg ima viši nivo eko­nom­skih slo­bo­da. ²

Sa carin­skim sto­pa­ma od 0.05% ³ i bez neca­rin­skih bari­je­ra, Esto­ni­ja je mora­la po ula­sku u Evrop­sku Uni­ju da pove­ća cari­ne. ⁴ Pogo­dan pore­ski sistem, kao i tre­ti­ra­nje stra­nih inve­sti­to­ra kao doma­ćih uz moguć­nost inve­sti­ra­nja u sve sek­to­re bez ogra­ni­če­nja dovo­di do pove­ća­nja direkt­nih stra­nih inve­sti­ci­ja ⁵ (sa 307 mili­o­na $ 2002. na 800 mili­o­na $ 2003. godi­ne). Porez na nera­spo­de­lje­nu (rein­ve­sti­ra­nu) dobit je nula, što pred­sta­vlja kuri­o­zi­tet u sve­tu, i tako­đe vodi pove­ća­nju inve­sti­ci­ja. Udeo pri­vat­nih pre­du­ze­ća u stva­ra­nju bru­to naci­o­nal­nog dohot­ka je pre­ko 80% (pre 15 godi­na bio je 0%). Infla­ci­ja je ispod 3 %, ban­kar­ski sek­tor zdrav i osmi­šlje­no regu­li­san, naj­ra­zvi­je­ni­ji među bal­tič­kim zemlja­ma a finan­sij­ski sek­tor mode­ran i efi­ka­san, na kojem se kre­di­ti alo­ci­ra­ju po trži­šnim uslo­vi­ma sa jed­na­kim uslo­vi­ma za doma­će i stra­ne inve­sti­to­re. Iako posto­je cene koje kon­tro­li­še drža­va (poseb­no u ener­get­skom sek­to­ru), trži­šte je glav­ni deter­mi­na­tor cena, dok zakon­ski odre­đe­na mini­mal­na zara­da uti­če sve­ga 5–6% na trži­šte rad­ne snage.

Esto­ni­ja, pod­strek regionu

Eston­ski pri­mer nije osta­vio rav­no­du­šnim dve okol­ne bal­tič­ke zemlje, Litva­ni­ju i Leto­ni­ju. Pod­stak­nu­te uspe­šnim refor­ma­ma u Esto­ni­ji, obe zemlje su i same zabe­le­ži­le zna­ča­jan eko­nom­ski napre­dak. 1996. godi­ne. ⁶ Dve bal­tič­ke drža­ve su bile deli­mič­no eko­nom­ski neslo­bod­ne zemlje, Litva­ni­ja je bila osam­de­set sed­ma po ste­pe­nu eko­nom­skih slo­bo­da na listi Heri­ta­ge fon­da­ti­on sa sko­rom 3,5, a Leto­ni­ja sedam­de­set prva sa sko­rom 3,24. Danas i Litva­ni­ja i Leto­ni­ja spa­da­ju u deli­mič­no eko­nom­ski slo­bod­ne zemlje, nji­hov napre­dak na listi za samo 9 godi­na je ogro­man (Litva­ni­ja je napra­vi­la pomak od 64 mesta, a Leto­ni­ja od 43) i to ih, ako izu­zme­mo Esto­ni­ju, čini naj­u­spe­šni­jim među istoč­no­e­vrop­skim zemlja­ma. Kako je pove­ća­nje nivoa eko­nom­skih slo­bo­da u tesnoj kore­la­ci­ji sa rastom BDP‑a, bal­tič­ke zemlje, su posled­njih godi­na supe­ri­or­ne po sto­pi rasta BDP‑a u odno­su na sta­re čla­ni­ce EU, ⁷ i to će, ako se taj trend rasta nasta­vi, rela­tiv­no brzo sma­nji­ti jaz u razvi­je­no­sti izme­đu bal­tič­kih zema­lja i EU 15.

Kako?

Za samo deset godi­na Esto­ni­ja se pro­me­ni­la do nepre­po­zna­tlji­vo­sti. Po ras­pa­du SSSR‑a Esto­ni­ja je doži­ve­la kolaps. Infla­ci­ja je bila 1000%, cene gori­va su sko­či­le 10000% za samo godi­nu dana, rad­nje i budžet su bili pra­zni, a lju­di su sati­ma sta­ja­li u redu za hra­nu. ⁸ Prvi post­ko­mu­ni­stič­ki pre­mi­jer Esto­ni­je i čovek koji je vero­vat­no naj­za­slu­žni­ji za ova­kav napre­dak, Mart Lar (Mart Laar), navo­di tri ključ­ne lek­ci­je koje je tre­ba­lo nau­či­ti na isku­stvi­ma dru­gih tran­zi­ci­o­nih zemalja:

1. U nekim tran­zi­ci­o­nim zemlja­ma nije na pra­vi način shva­će­na važnost vla­da­vi­ne pra­va i dono­še­nja novih i moder­nih usta­va, što je kasni­je dove­lo do veli­kih pro­ble­ma. Pra­ve eko­nom­ske refor­me se ne sme­ju zasni­va­ti na uop­šte­nim shva­ta­nji­ma, naj­bo­ljim name­ra­ma ili lepim želja­ma. Bez pra­vih zako­na, jasnih svo­jin­skih pra­va i funk­ci­o­ni­sa­nja prav­nog siste­ma nema ni demo­kra­ti­je ni reformi.

2. Pro­ces tran­zi­ci­je je pri­lič­no bolan. Mora se biti odlu­čan u name­ri da se istra­je, da se refor­me spro­ve­du do kra­ja, bez obzi­ra na to što će usput biti puno poteškoća.

3. Naj­va­žni­ja lek­ci­ja je da se odlu­ču­ju­će pro­me­ne mora­ju odi­gra­ti u gla­va­ma lju­di. Lju­de koji su u soci­ja­li­zmu bili nena­vik­nu­ti da raz­mi­šlja­ju za sebe, da rizi­ku­ju, koji su od drža­ve oče­ki­va­li da im nađe posao i reša­va pro­ble­ma, tre­ba pro­dr­ma­ti. Tre­ba im se obja­sni­ti da oni mora­ju da se bore za sebe, da odlu­ču­ju u svo­je ime i da pre­u­zmu odgo­vor­nost za svo­je odlu­ke. Tre­ba im se obja­sni­ti zna­čaj ula­ga­nja, inve­sti­ra­nja u sebe.

Ima­ju­ći u vidu ove lek­ci­je pod­stak­nu­ta je kon­ku­ren­ci­ja uki­da­njem cari­na i pre­tva­ra­njem zemlje u slo­bod­nu trgo­vin­sku zonu, dok su isto­vre­me­no obu­sta­vlje­ne sve sub­ven­ci­je, podr­ške i eko­nom­ski neo­prav­da­ni i netr­ži­šni kre­di­ti doma­ćim pre­du­ze­ći­ma. Pre­du­ze­ći­ma su osta­vlje­ne dve moguć­no­sti, ili da poč­nu da poslu­ju ren­ta­bil­no ili da se uga­se. Isto­vre­me­no je ura­đe­na radi­kal­na refor­ma pore­skog siste­ma, koja je sma­nji­la pore­ze i uve­la rav­nu pore­sku sto­pu (tzv. flat-rate pore­sku stopu).

Shva­ta­ju­ći da se dugo­roč­ni uspeh ne može obez­be­di­ti samo reša­va­njem aktu­el­nih pro­ble­ma, već i raz­mi­šlja­nji­ma o buduć­no­sti, smi­šljen je slo­gan “Radi, ne čekaj pomoć” (Tra­de, not aid). Jed­noj nera­zvi­je­noj zemlji, kakva je Esto­ni­ja bila, pošilj­ke zasta­re­lih teh­no­lo­gi­ja u vidu pomo­ći bi obez­be­di­le sigur­no mesto među zemlja­ma tre­ćeg sve­ta. Kao rezul­tat tog shva­ta­nja da nije dobro pre­vi­še se osla­nja­ti na stra­nu pomoć, Esto­ni­ja je napra­vi­la skok ka savre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, i danas je zemlja sa pro­seč­no naj­vi­še kori­sni­ka inter­ne­ta u Evro­pi, zemlja u kojoj je elek­tron­ska vla­da (e‑government) real­nost, zemlja čijih 44% izvo­za čini elektronika.

***

Esto­ni­ja je 13. apri­la 2005. godi­ne dobi­la svo­ju tri­na­e­stu vla­du (jeda­na­e­stu neko­mu­ni­stič­ku) u samo pet­na­est godi­na. Vla­de su se menja­le, ali te pro­me­ne nisu uti­ca­le na pri­vred­ni razvi­tak zemlje. Teme­lji, koje je posta­vi­la vla­da Mar­ta Lara, bili su tako čvr­sti i dobro posta­vlje­ni da ih nje­go­vi nasled­ni­ci, koji možda i nisu bili tako trži­šno ori­jen­ti­sa­ni, nisu mogli pore­me­ti­ti i za to nisu ima­li razlo­ga. Trži­šne refor­me su ima­le svo­ju cenu, bilo je neza­do­volj­nih, poseb­no iz redo­va rad­ni­ka i selja­ka, ali su se više­stru­ko ispla­ti­le, jer su zemlji obez­be­di­le odlič­nu per­spek­ti­vu u pogle­du ukla­pa­nja u svet­sku pode­lu rada i viso­ke sto­pe rasta.

Na kra­ju, jasno je da ova­kav pri­vred­ni uspeh jed­ne zemlje ne može da se pri­pi­še samo jed­noj lič­no­sti, ali Mart Laar, isto­ri­čar i bla­gi naci­o­na­li­sta, čovek čiji je poli­tič­ki uzor Mar­ga­ret Tačer, i čovek čija su neki poli­tič­ki pogle­di veo­ma pro­ble­ma­tič­ni sa pra­vom zaslu­žu­je “titu­lu” nosi­o­ca pro­me­na i glav­nog refo­ma­to­ra. Nje­go­va istraj­nost i sprem­nost da povla­či nepo­pu­lar­ne pote­ze uči­ni­li su pro­ces okre­ta­nja Esto­ni­je ka Zapa­du ire­ver­zi­bil­nim, a refo­me koje je on pokre­nuo su naj­ve­će među svim tran­zi­ci­no­im zemlja­ma, i sa nji­ma se u svet­skim raz­me­ra­ma mogu pore­di­ti samo Irska i Novi Zeland.

Lite­ra­tu­ra:

1. EC(2001) Com­pre­hen­si­ve moni­to­ring report on Estonia’s pre­pa­ra­ti­ons for mem­bers­hip Brus­sels: Euro­pe­an Com­mis­si­on, elek­tron­ska verzija.
2. EC (2002) Regu­lar reports. Esto­nia, Brus­sels: Euro­pe­an Com­mis­si­on, elek­tron­ska verzija.
3. ESTONICA, Encyc­lo­pe­dia abo­ut Esto­nia , www.estonica.org
4. Esto­nia 2003 Regu­lar report, Fre­e­dom House.
5. Esto­nia, The 2005 index of eco­no­mic fre­e­dom: The Coun­tri­es, Was­hing­ton, Heri­ta­ge foundation.
6. Laar, M. (2003) “How Esto­nia did it”, u: O'Driscoll, G. P. (Ed.) The 2003 index of eco­no­mic fre­e­dom, Was­hing­ton: Heri­ta­ge foun­da­ti­on, str. 35–37.
7. Pro­ko­pi­je­vić, M (2004) „Ali­ce is not mis­sing Won­der­land“. Tori­no, ICER Wor­king papers. www.icer.it
8. Pro­ko­pi­je­vić, M. (2005) Buduć­nost EU , Beo­grad: Slu­žbe­ni glasnik.
9. Pro­ko­pi­je­vić, M. (2002) „Does furt­her eco­no­mic fre­e­dom impro­ve gro­wth?“, Tori­no, ICER Wor­king papers. www.icer.it
10. Pro­ko­pi­je­vić, M. (2000) Kon­sti­tu­ci­o­nal­na eko­no­mi­ja, E press. Beograd
11. Wei­den­feld, W. (1997) Tran­si­ti­on in East Euro­pe, Bonn: Ber­tel­smann, (deo o Estoniji).
12. Wil­li­a­mW. Beach, Marc A. Miles (2004) „Expla­i­ning the fac­tors of the index of eco­no­mic fre­e­dom“, The 2004 index of eco­no­mic fre­e­dom, Was­hing­ton: Heri­ta­ge foundation.

Alek­san­dar Štajner