Paskal Salin o liberalizmu

Paskal SalinMises.org: Amerikanci pate od nedostatka jasnoće u pogledu stvarnog značenja liberalizma.

Salin: I Francuzi takođe, što i jeste razlog zbog kojeg sam napisao moju knjigu. Želeo sam da se vratim ka principima privatnog vlasništva i odgovornosti i da pokažem kako ukazivanjem na ideju liberalizma možete da rešite gotovo sve društvene probleme, a ne samo one koji su uže ekonomski.

Mises.org: Koji je najosnovniji stav o društvu koji donosi liberalna teorija?

Salin: To nije toliko stav o društvu, koliko o pojedincima: to je uverenje da pojedinci u svim aspektima svog života mogu sami upravljati, uz samo jedno ograničenje: da poštuju prava drugih. Važno je naglasiti da ovaj stav čini principijelno misaono jezgro, a ne tek neko pragmatičko rešenje posebnog političkog problema. To nije utilitaristička ideja, već značajan prilog načinu gledanja na sve društvene probleme.

Mises.org: Možete li da kontrastirate svoje i utilitarističko gledište?

Salin: Jedno je shvatiti da neke regulacije moraju da budu liberalizovane ili da porezi moraju u jednoj ili drugaj oblasti da budu smanjeni, a nešto sasvim drugo uvideti prednosti liberalnog programa u celini. Postoji razlika između pridržavanja liberalnih mnenja i pridržavaja liberalnih principa.

Moris Ale, čuveni francuski ekonomista, na primer sebe smatra liberalom, a i mnogi drugi ga takođe smatraju liberalom. On je protiv izvasnih oblika ekonomske kontrole. On je ponekad sklon razmišljanju da je bolje pustiti ljude da rade po svom nahođenju. Ali, to još nije opšta teorija o tome kako funkcioniše društvo. Kao rezultat toga, on daje prednost ad hoc intervencijama u oblasti istraživanja, obrazovanja i mnogim drugim oblastima. On je takođe jedan od najgrlatijih zagovornika protekcionizma u Francuskoj.

Mises.org: Da li je Vaša knjiga strukturisana poput Mizesove. Da li Vam je njegova rasprava poslužila kao obrazac?

Salin: Nikada ne bih pokušao da ponovim, još manje da razvijem, ono što je majstor već uradio. Nadao sam se da ću skrenuti pažnju na liberalnu tradiciju i objasniti kako se ona može danas primeniti. Knjigu počinjem sa opštom temom o vlasničkim pravima i individualnom odgovornošću i raspravom o doprinosima Hajeka, Mizesa, Rendove, Rotbarda, Bastije, Lapaža i drugih.

Posle toga se pomeram na posebne primene na društvene probleme: imigracija, ekologija, ograničenje brzine, zakoni protiv pušenja i pijenja i druge stvari. Pokazujem da rešenje za sve ove probleme može biti nađeno ukazivanjem na vlasnička prava. Ovo radim na početku knjige kako bih pokazao da liberalizam nije ograničen na ekonomiju, već da se tiče celokupne društvene i političke ljudske delatnosti. Knjigu završavam sa tradicionalnijim primenama liberalne ideje: slobodna trgovina, globalizacija, makroekonomska stabilnost, monopoli, itd.

Mises.org: Uglavnom ste poznati kao stručnjak za monetarnu i fiskalnu politiku. Otuda je ovo priličan iskorak za Vas.

Salin: Sigurno ne takav koji bih napravio da ga nisam smatrao neophodnim. Međutim, danas se u Francuskoj gotovo svim političkim problemima pristupa sa stanovišta socijalističke levice ili restrikcionističke, protekcionistilke desnice. U međuvremenu je čak i sama reč liberalizam omalovažena sa svih strana, i od ljudi koji ne znaju ništa o njegovoj istoriji ili značenju. Postao sam toliko frustriran ovom pat pozicijom da sam osećao da moram nešto da uradim. Toliko nam je neophodan drukčiji pristup tome.

Mises.org: A ipak je francuska intelektualna istorija ostavila dubok trag u liberalnoj tradiciji.

Salin: Liberali poput Bastije, Seja i Tirgoa, sigurno predstavljaju primer toga. Ali, oni su danas nepoznati. Polaskan sam da je Rotbard preduzeo da osvetli francusku tradiciju u svojoj Istoriji ekonomske misli. Postoji taj utisak da je liberalizam nešto anglo-saksonsko, ili preciznije, i iz francuskog ugla gledano, gore – američko. Francuze moramo da podsetimo na njihovu veliku tradiciju liberalne misli.

Hajek je u Kontrarevoluciji nauke pružio veoma ubedljivo objašnjenje za opadanje liberalizma u Francuskoj. Hajek nije imao stvarnog dodira sa francuskom kulturom, izuzev što mu je kao dečaku dadilja bila Francuskinja, a ipak je bio toliko prodoran u svojim objašnjenjima. On kaže da su se krajem XVIII i početkom XIX veka francuski naučnici poduhvatili ogromnog posla, koji će ih proslaviti širom sveta. Njihovi metodi su postali standard pomoću kojeg se merio svaki napredak.

Francuski intelektualci došli su do uverenja da njihovi metodi mogu da budu neposredno primenjeni zarad oblikovanja samog društva. Pozitivizam u formi prirodnih nauka postao je vladajući u ekonomiji i sociologiji. Podstrek ovom razvoju bila je podrška koju je francuska država dala pozitivističkim metodama i misliocima. U Francuskoj su univerziteti oduvek uglavnom bili državni, a to je problem i danas. Ovi univerziteti su stvorili veoma pametne ljude, ali sa predrasudama protiv liberalizma i sklonošću za politike koje podrazumevaju društveni inženjering.

Mises.org: Gvido Hilsman je ukazao na činjenicu da mladi ljudi u SAD ne teže za tim da zadrže državna nameštenja, dok se u Francuskoj birokratsko zvanje još uvek smatra najvišim profesionalnim postignućem.

Salin: To što on kaže bilo je dugo vremena u potpunosti tačno. Bio sam zamoljen da održim predavanje na Ecole Nationale d’Administration, školi koja obrazuje ljude za visoke državne službe. Izložio sam im svoja gledišta. Postalo mi je jasno da te studente nije interesovalo razmišljanje, već samo sticanje odgovarajućih veština za uspeh u službi. Tako da je Gvido u pravu. Pa ipak, verujem da tu stvari počinju da se menjaju. Nedavno sam razgovarao sa nekim profesorima koji su mi poverili da najbolji studenti više ne žele da nastave studije u Francuskoj. To je veoma dobar znak. On sugeriše da ugled države u društvu počinje da opada.

Postoji nekoliko činilaca koji mogu pomoći da se objasni zašto se to dešava. Prvo, svakodnavni poražavajući izveštaji o korupciji u vladi. Posle izvesnog vremena, to je postala slika koja važi za javne službe uopšte. Ljudi su duboko razočarani politikom. Drugo, na delu je promena poslovnog okruženja koja ohrabruje inteligentne mlade ljude da svoje karijere okušaju na filmu, u tehnologiji i industriji. Mladi ljudi razumeju nove tehnologije, pa stoga daju prednost radu u privatnom sektoru.

Treće, tu je Evropska unija. Nisam obožavalac birokratije EU, ali ona će uticati proširenje vidika francuskog naroda kako bi shvatio da postoji svet i izvan granica Francuske. Pamatni mladi ljudi su sada zainteresovani za odlazak u druge zemlje i učenje engleskog jezika. Sve ovo su dobri pokazatelji za budućnost liberalizma.

Istovremeno sa ovim pomeranjem ljudi i studenata ka liberalnom načinu razmišljanja, u vladi i medijima je vidljiv suprotan proces. Oni su sve više i više anti-kapitalistički nastrojeni. Oni razmišljaju u marksističkim kategorijama: kapital i rad, bogati i siromašni, i tome slično. Sve vesti predstavljaju u terminima tih starih kategorija, i pitaju: na čijoj si ti strani? A u politici dominiraju dve socijalističke partije, bez obzira na to kojim se imenom nazivaju. Svoju knjigu sam napisao da bih ohrabrio nove trendove i da bih se suprotstavio vladajućim ideološkim strujanjima u politici i medijima.

Mises.org: Američke novine stalno izveštavaju o spaljivanjima Mekdonaldsovih restorana u Francuskoj. O čemu se tu radi?

Salin: To je komplikovana situacija. Anti-amerikanizam je, naravno, veoma snažan u Francuskoj. Moguće da on potiče iz ljubomore ili zavisti zbog američke globalne dominacije, čiji je Mekdonalds simbol. Francuski narod želi da veruje da je u svemu najbolji i ozlojeđuje ga prisustvo amerikanizma u njegovoj kulturi.

Sad, ja lično se ne hranim u Mekdonaldsu. Preferiram tradicionalnu francusku kuhinju. Ali, činjenica je da Mekdonalds, bez pristanka francuskih potrošača, ne bi mogao da proda jedan jedini hamburger. Ako se to nekome ne sviđa, svoje žalbe treba da adresira na Francuze, a ne na američku kompaniju koja mnoge ljude snabdeva hranom koju vole.

Možda ste čuli za Susen Žorž, francusku autorku knjige pod naslovom Luganski izveštaj: o očuvanju kapitalizma u XXI veku. Ona je bila glavna inspiracija u pozadini protesta u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije. Njena knjiga je pisana u obliku romana, u kojem biznismeni kuju zaveru da ubiju stotine hiljada ljudi da očuvali svoj ekonomski sistem.

To je potpuno suluda priča, ali knjiga se veoma dobro prodavala. U stvari, knjigu sam morao da pročitam jer sam na televiziji imao debatu o njoj. Bio sam šokiran kada sam video da su neki francuski liberalni intelektualci uopšte osetili potrebu da uvaže mnoge teze iz njene knjige, uprkos tome što su one činjenički pogrešne u svakom pogledu. Liberali treba da svom snagom istupe protiv nje. U knjižarama su moje knjige često smeštene pokraj njenih. To mi ne smeta. Ona mrzi kapitalizam, ja ga branim. Jedino želim da se moje knjige prodaju isto tako dobro kao i njene.

Mises.org: Da li ste zadovoljni tako brzom recepcijom Vaše knjige?

Salin: Jesam. U stvari, neposredno pre mog dolaska ovde, primio sam pismo od jednog profesora matematike. Rekao mi je da je uvek bio socijalista, ali da sada preispituje svoje mišljenje u tom pogledu. To me je veoma obradovalo. Ponekad prihvatanje liberalizma zavisi samo od toga da li ljudi o stvarima razmišljaju na novi način.

Razmotrite, na primer, pitanje imigracije. O tom problemu se obično raspravlja u terminima slobodne imigracije ili njene zabrane. Liberalna pozicija je, međutim, drugačija: ona podstiče imigraciju u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa vlasničkim pravima. To znači, imigracija podrazumeva dozvolu boravka i poštovanje ugovora. To je potpuno različit način razmišljanja o tom problemu, a uz to, rešava toliko mnogo političkih svađa koje okružuju ovo pitanje.

Mises.org: Koji su vaši utisci o raspravi koja se vodila oko Crne knjige komunizma?

Salin: To je bila veoma značajna rasprava, jer je pomogla ljudima da se suoče sa smrtonosnim razaranjem kao posledicom velikog socijalističkog eksperimenta. Intelektualci su toliko puta do sada dokazali da ne žele da se suoče sa činjenicama. Kao što je rekao Žan-Fransoa Revel, intelektualci su namerno zatvarali oči pred užasnom stvarnošću komunizma. Čak i danas se na slom komunizma u Istočnom bloku gleda kao na neuspeh nedemokratskih institucija a ne socijalizma. Rešenje je, kažu oni, demokratija a ne slobodno tržište. Ovo je veoma inteligentan pokušaj zaobilaženja centralnog problema koji postavlja liberalizam: da li će organizujuća snaga društva biti država ili pojedinac.

Mises.org: Da li ste uživali u dosadašnjem toku konferencije?

Salin: Naravno, sjajno je. Ovde ima toliko mnogo sjajnih studenata, a i predavanja su bila podsticajna. Imam toliko novih ideja za razmišljanje. Voleo bih da Francuska ima nešto poput Mizes Instituta. Liberalizam bi u Francuskoj imao mnogo veće šanse za napredovanje i trijumf, kada bi imao institucionalnu podršku kakvu ima ovde u Sjedinjenim Državama.


Paskal Salin (Pascal Salin) je profesor ekonomije na Univerzitetu Pariz-Dofan, počasni redovni profesor na Mizes institutu i autor mnogih knjiga o makroekonomiji i javnoj upravi. Njegova najnovija knjiga je Liberalizam (Paris: Editions Odile Jacob, 2000; 500 pp.) Profesor Salin je bio predavač na Rotbardovom postdiplomskom seminaru. Intervjuisali smo ga 22. juna 2000, u vreme ručka, između dve sesije. Intervju je preuzet sa sajta Mizes instituta. Prevod: Borislav Ristić.


You may also like...