Vreme odluke – govor koji je promenio Ameriku
Govoriću o kontroverznim stvarima. Neću se izvinjavati zbog toga. Vreme je da se zapitamo da li još uvek razumemo slobode koje su nam ostavili Očevi utemeljivači. Džejms Medison je rekao: “Sve naše eksperimente zasnivamo na sposobnosti čoveka za upravljanje samim sobom.“
Ova ideja, da vladom upravljaju ljudi, da ona nema drugi izvor moći, još uvek je sveža, najizuzetnija ideja u dugoj istoriji odnosa čoveka prema čoveku. To je osnovno pitanje ovih izbora: Da li verujemo u našu sposobnost da upravljamo samima sobom, ili smo pak odbacili Američku revoluciju i priznali da mala intelektualna elita iz daleke metropole može da planira naše živote bolje nego mi sami.
Vama i meni je rečeno da moramo izabrati između levice i desnice, ali ja smatram da ne postoji tako nešto kao levica i desnica. Postoji samo gore i dole. Gore – ka starom sno o dobu čoveka, maksimumu individualne slobode koja je u skladu sa poretkom, ili dole – ka mravinjaku totalitarizma. Oni koji budu žrtvovali slobodu zarad sigurnosti, bez obzira na njihovu iskrenost i na njihove humanističke motive, idu ovim putem naniže. Plutarh je upozoravao: “Pravi uništitelji ljudskih sloboda jesu oni koji šire dobročinstva, donacije i privilegije.“
Očevi utemeljivači su znali da vlada ne može da kontroliše ekonomiju, a da ne kontroliše ljude. I znali su da kad vlada krene da to čini, ona mora da koristi silu i prinudu da bi ostvarila svoje ciljeve. Dakle, mi se nalazimo u vremenu odluke.
Državni službenici kažu, uvek sa najboljim namerama, “kakve bismo sve velike usluge ljudiam mogli da učinimo samo kada bi imali malo više novca i malo više moći“. Ali, istina je da mimo njenih legitimnih funkcija država ne može da učini ništa onako dobro i ekonomično, kao što to može privatni sektor.
Ipak, uvek kada ja ili vi posumnjamo u sheme dobročinitelja, mi smo ozloglašeni kao protivnici humanističkih ciljeva. Ispafda da je nemoguće opravdano raspravljati o njihovim rešenjima uz prtpostavku svi podjednako delimo želju da pomognemo manje srećnima. Kažu nam da smo uvek “protiv“, a nikad “za“ nešto.
Mi se slažemo sa idejom da siromaštvo ne treba da prati nezaposlenost zbog starosnih razloga, i u tu svrhu prihvatili smo državno penziono osiguranje, kao korak u rešenju ovog problema. Međutim, mi smo protiv onih koji su zaduženi za taj program, a obmanjuju nas u pogledu svojih fiskalnih promašaja, kada tvrde da svaka kritika programa znači da mi želimo da obustavimo isplate…
Mi pomažemo svoje saveznike time što delimo svoje materijalne blagoslove sa nacijama koje dele naša temeljna uverenja, ali smo protiv deljenja milostinje od strane jedne vlade drugoj, što stvara birokratiju, ako ne i socijalizam, širom sveta.
Potrebna nam je poreska reforma koja će učiniti barem prvi korak ka oživljavanju Američkog sna za našu decu, sna da bogatstvo nije uskraćeno nikome, da svaki pojedinac ima pravo da leti onoliko visoko koliko mu njegova snaga i sposobnost omogućavaju…ali mi ne možemo imati takvu reformu dok našu poresku politiku kreiraju ljudi koji poreze vide kao sredstvo da se promeni naša socijalna struktura…
Imamo li hrabrosti i volje da se suočimo sa nemoralnošću i diskriminacijom progresivnih poreza, i da zatražimo povratak tradicionalnom proporcionalnom oporezivanju?…Danas je udeo poreskih plaćanja u svakom zarađenom dolaru 37 centi. Sloboda nikada nije bila toliko krhka, toliko blizu da nam isklizne iz ruku.
Da li ste spremni da trošite vreme proučavajući probleme, osvešćavajući najpre same sebe, a onda obezbeđujući informacije svojoj porodici i prijateljima? Da li ćete se odupreti iskušenju da preuzmete vladin recept za vašu zajednicu? Shvatite da je borba lekara prtoiv socijalizovane medicine i vaša borba. Mi ne možemo da socijalizujemo doktore a da ne socijalizujemo pacijente. Prepoznajte da vladina invazija političke moći znači uvek napad na vaš sopstveni biznis. Ako se neki među vama boje da zauzmu stav, plašeći se odmazde potrošača, klijenata, ili čak vlade, shvatite da vi samo hranite krokodila, nadajući se da će vas pojesti poslednjeg.
Ako sve ovo izgleda ka izazivanje suviše mnogo nevolja, razmislite o čemu se radi. Mi smo suočeni sa najopakijim neprijateljem koga je čovečanstvo upoznalo u svom dugom usponu od močvare do zvezda. Ne može postojati bezbednost bilo gde u slobodnom svetu ako ne postoji fiskalna i ekonomska stabilnost u Sjedinjenim Državama. Oni koji traže od nas da svoju slobodu zamenimo za bljutavu kašu države blagostanja predstavljaju arhitekte politike prilagođavanja.
Oni kažu da je svet postao suviše složen za jednostavne odgovore. Oni greše. Ne postoje laki odgovori, ali postoje jednostavni odgovori. Moramo imati hrabrosti da učinimo ono što znamo da je moralno ispravno. Vinston Čerčil je rekao da se “sudbina čoveka ne može meriti materijalnim računicama. Kada se velike sile u svetu pokrenu, tada znamo smo da smo mi duhovna bića – a ne životinje.“ I rekao je, “Ima nešto što se dešava u vremenu i prostoru što, sviđalo nam se to ili ne, ima čar dužnosti.“
Vi i ja imamo sastanak sa sudbinom. Mi ćemo sačuvati za svoju decu poslednju najveću nadu čoveka na Zemlji, ili ćemo ih osuditi na prvi korak u pravcu hiljadu godina mraka. Ako ne uspemo, omogućimo bar našoj deci i deci naše dece da o nama kažu da smo opravdali svoje kratko postojanje na ovom svetu. Učinili smo sve što se moglo učiniti.
Ronald Regan
Prevod: Ivan Janković i Borislav Ristić
