Putovanje kroz Katalaksiju

Hajek

Fridrih Avgust fon Hajek (Friedrich August von Hayek) je često slavljen kao čovek koji je u vremenu prodora kolektivističkih teorija u dvadesetom veku održao ideju slobode kakvom su je videli klasični liberali. Ovaj možda najpoznatiji pripadnik austrijske škole ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1974. godine zaslužan je za brojna dela iz oblasti ekonomije, političke teorije, i psihologije kojima se suprotstavljao kolektivizmu svake vrste promovišući ideje individualne slobode, lične inicijative, vladavine prava i slobodne tržišne privrede kao ideje koje bi trebalo da budu osnova svakog “slobodnog drustva”. Njegovi argumenti su predstavljali suprotnost društvenim teorijama koje su uzimale sve više uticaja u političkom i društvenom životu ne samo istočnoevropskih zemalja koje su prešle na plansku privredu već čak i onih zapadnoevropskih koje imaju najdužu tradiciju slobode kao najviseg ideala društva.

Svoje teorije je gradio na delima i idejama svog učitelja Ludviga fon Mizesa (Ludwig von Mises) tvrdeći da svaki oblik kolektivizma neizbežno vodi ka totalitarizmu i negaciji lične slobode. Kolektivistički uređeno društvo traži centralizovano upravljanje resursima i njihovom distribucijom. Medjutim oni koji su zaduženi za tu vrstu raspodele nikada ne mogu imati potrebno znanje da izvrše efikasnu alokaciju. Kao alternativu tom modelu Hajek reafirmise ideju slobode pojedinaca koji su najsposobniji da sopstvenim akcijama izvrše optimalnu alokaciju resursa putem mehanizma cena na slobodnom tržištu. Ovakav spontani, samoregulišući sistem koji nastaje kroz omogućavanje svim pojedincima da kroz dobrovoljnu saradnju ostvare svoje individualne ciljeve Hajek je nazvao Katalaksija (Catallaxy).

Pojava i pojam Katalaksije

…Na velikoj šahovskoj tabli ljudskog društva svaki pojedini deo ima svoj sopstveni princip kretanja, potpuno različit od onog koji zakonodavtsvo može da izabere da utisne u njega – Adam Smith

Pojam katalaksija nalazimo u liberalnoj tradiciji traganja za slobodom. Prvo pominjanje reči katalaksija (catallactics) možemo naći kod čuvenog ekonomiste, filozofa i teologa Ričarda Vejtelija1 koji je tu reč namenio za ime “nauke o razmeni”. Vatlijev stav se možda najbolje ogleda u rečenici da je čovek “životinja koja vrši razmenu”2 . Reč “katalaksija” je izvedena iz grčke reči kattallatien koja znači “razmeniti”, “primiti u zajednicu” i “pretvoriti se od neprijatelja u prijatelja”.3 Nakon toga pojam katalaksija koristi i Mizes.

Pojam “katalaksija” Hajek uvodi jer za njega reč “ekonomija” ne odražava spontani poredak već vrstu planiranja. On katalaksiju vidi kao spontani poredak koji nastaje na tržištu interakcijom mnoštva ekonomija koje po sebi predstavljaju svesno raspoređivanje resursa u službi nekog određenog poretka ciljeva.

Kosmos i taxis

Ako govorimo o spontanom poretku onda se moramo vratiti na same korene tog pojma i samim tim i na korene filozofije, u antičku Grčku. Uvek kada govorimo o složenim sistemima moramo govoriti o nekoj vrsti “poretka” koji se stvara između elemenata tog sistema.

Možemo razlikovati dve vrste poretka. Prva vrsta bi bila Taxis ili ‘nametnuti’ poredak koji bi stvarale njemu egzogene sile. On bi bio svesno kreiran. Kosmos ili ‘Spontani’ poredak sa druge strane nastaje samostalnom interakcijom njegovih delova. Njega stvaraju endogene sile bez svesti o tome kako poredak treba da izgleda u celini.4 Za prvi poredak se mogu vezati autoritarne teorije u koje spadaju i moderne teorije planiranja kao što je Socijalizam, dok se liberalna tradicija traganja za slobodnom baš kao i ideja slobodnog tržišta može u najvećoj meri vezati upravo za pojam Kosmosa kao slobodno nastalog poretka koji međusobnom interakcijom kreiraju njegovi delovi.

Upravo u ovom spontanom poretku možemo tražiti osnove za uspostavljanje katalaksije koji bi svojim razvojem doveo do onoga što bismo nazavali Poretkom slobode koji je detaljno opisam u Hajekovom najčuvenijem delu “Poredak slobode”.

Od kosmosa do tržišnog poretka ili katalaksije

Da bismo od kosomosa stigli do katalaksije moramo u filozofsku postavku kosmosa ubaciti vreme kao parametar. Samo nam vreme može pokazati kakav će efekat načela slobode primenjena na delove jednog sistema imati na stvaranje katalaksije ili tržišnog poretka. Kao što smo već rekli pojam “katalaksija” je Hajek uveo kao sinonim za tržišni poredak.

Sloboda označava odsustvo prinude od strane drugih pojedinaca. Još od antičke Grčke se smatra da je pojedinac slobodan samo ako je pravno zaštićeni član zajednice, ako je zaštićen od proizvoljnog hapšenja, slobodan da bira svoj posao i ako je slobodan da stiče i poseduje svojinu. Samo onda pojedinac ne može biti primoran da izvršava naredbe drugih.5

Sloboda pojedinca pretpostavlja da on preduzima akcije u skladu sa svojom voljom i trudi se da vršeći alokaciju svojih resursa (u koje mogu spadati i materijalni resursi, ali pre njih rad i znanje) ispuni svoju hijerarhiju ciljeva. On biva oslobođen od stranog upliva u to koje će ciljeve pokušati da ostvari i koja će biti njihova hijerarhija važnosti. On ciljeve i njihovu hijerarhiju kreira na osnovu ličnih želja i znanja o okolnostima koja ima. On će stupiti u interakciju sa ostalim jedinkama pokušavajući da te ciljeve i ostvari. U toj nameri će se razviti određeni načini interakcije koji će im omogućiti da efikasnije komuniciraju i obavljaju razmenu. Tako spontano nastaje ono sto bismo mogli smatrati osnovama tržišnog poretka ili katalaksije.

Ukoliko bismo ovaj slučaj proširili na mnoštvo učesnika u razmeni dobili bismo poredak koji će sa vremenom spontano razviti sistem odnosa kroz neformalna pravila koja možemo nazvati “institucije”. Za razliku od poretka koji je stvorila jedna centralna vlast po svojoj zamisli, katalaksija je poredak koji na bazi iskustva stvara mnoštvo individua sa svojim specifičnim znanjima o posebnim situacijama. Taj poredak nastaje radi olakšanja obavljanja svakodnevnih društvenih procesa.

Dolazimo do toga da za katalaksiju nije dovoljna samo sloboda načelno garantovana pojedincu već i institucije koje će tu slobodu omogućiti i institucije koje će spontano nastati na osnovu iskustva.

Sloboda sa sobom vuče i ozbiljnu odgovornost jer pojedinac ostaje prepušten efektima sopstvenih odluka. Odgovornost proizlazi iz šansi koje sloboda pojedincu daje omogućivši mu da deluje u svom interesu u skladu sa okolnostima koje utiču na njega. Onda treba pretpostaviti i da će biti izložen efektima svojih akata.

Katalaksija ili tržišni poredak i poredak slobode

Katalaksija se bazira na pojmu kosmosa koji je, kao što smo rekli, spontani poredak. Katalaksiju ne kreira niti jedan centralni um prema nekom svom unapred zacrtanom planu već nastaje na slobodi pojedinaca koji sledeći svoje lične ciljeve uspostavljaju međusobne odnose. Upravo taj nedostatak centralnog plana, koji se među kritičarima najčešće ističe kao najveći nedostatak ovog poretka, je zapravo njegova najveća prednost. On omogućava individualnu slobodu. Ta individualna sloboda omogućava svakom pojedincu da sledeći svoje planove koji su u skladu sa njegovim željama ostvari dobitak ne samo za sebe već i za sve ostale učesnike na tržištu.

Katalaksija kao sistem omogućava usklađivanje mnoštva interesa i ciljeva bez fokusiranja moći u jednom centru koji bi o tim ciljevima odlučivao. Ona poništava uvreženo mišljenje da su za održavanje društva potrebni zajednički ciljevi što je recidiv plemenskog društva. Glavni cilj katalaksije i njenih članova tako postaje njeno samoodržanje koje omogućuje svim pojedincima da ostvaruju svoje sopstvene ciljeve.

Katalaksija počiva na tržišnoj privredi. Efekti ovakvog uređenja u kome se omogućuje da mnoštvo pojedinaca ostvaruje svoje individualne ciljeve su ti da društvo dobija kumulativni efekat ostvarenja pojedinačnih znanja i sposobnosti svih svojih individua koje nesvesne toga ostvaruju svoje lične ciljeve. Samim tim i svaki pripadnik društva te iste efekte oseća za sebe iako možda toga nije ni svestan. Oni se vide u svakom aspektu zivota. Ti efekti su možda najočigledniji na tržištu koje možemo posmatrati kao model slobodnog društva. Putem mehanizma cena koje nastaju nezavisno od želja bilo kog učesnika vrši se efikasna alokacija resursa i na taj način se obezbedjuje funkcionalnost tržišta i omogućuje svakom pojedincu da maksimizira svoj profit. Upravo nam je ekonomska teorija pružila razjašnjenje kako se spontana delovanja prilagođavaju u poredak.

Svi ti pojedinci u ostvarivanju svojih ciljeva upravljaju mini planskim privredama, ekonomijama. Iz interakcije tog mnoštva ekonomija i stvaranjem međusobnih odnosa postepeno nastaje uređenje koje možemo nazvati „katalaksija“. U toj interakciji se, uspostavljanjem pravila stvorenih na iskustvu pojedinaca stvara tržište. Pravila koja upravljaju odnosima na tom tržištu se tiču svojine, delikta i ugovora.6 Ta pravila omogućuju da katalaksija funkcioniše i opstane.

Upravo uspostavljanje ovih pravila dovodi do toga da je za katalaksiju pored lične slobode potrebno i osiguranje preduslova koji do nje dovode. Da bi katalaksija bila osigurana važno je načela na kojima počiva njen osnovni preduslov, sloboda pojedinca, dići na nivo na kome ona ne mogu biti predmet razmatranja demokratske većine i uspostaviti vrednosti važnije i trajnije od trenutne volje većine. Tako vladavina prava koja je garant slobode nije isto što i vladavina zakona jer vladavina zakona bez vladavine prava postaje diktatura većine, a između diktature pojedinca i diktature većine razlika je jedino u broju diktatora. Svoju važnu potporu vladavina prava je nalazila upravo u engleskom običajnom pravu (Common law) nastalom od sudskih odluka baziranih na tradiciji, običaju i precedentu. Upravo se ovde vraćamo na značaj koji u stvaranju slobodnog društva ima katalaksija kao mogućnost spontanog stvaranja efikasnih pravila kroz iskustva pokušaja i pogreški mnogih generacija. Zato zadatak prava i zakona i jeste da omoguće da se uspostavi sloboda pojedinaca kao i katalaksija koja će zatim iznedriti pravila i moći će da ih prilagođava promenama.7

Problem prinude slobodno društvo rešava tako što njen monopol daje državi čiju vlast organizuje na taj način da ni jedan organ ne može donositi autonomne odluke bez mogućnosti provere od strane drugih aktera u vlasti.

Kao što se vidi opasnost za stubove slobodnog društva vreba sa svih strana. Ona dolazi i iznutra i od strane države i iz spoljašnjeg sveta. Istorijska praksa je pokazala da je odbrana vrednosti i pravila na kojima počiva katalaksija toliko važna da je njih važno uvrstiti u same temelje društva koje želi da se njima rukovodi.

Zvuči paradoksalno, ali ključni argument u korist slobode je svest o nesavrsenosti ljudskog uma. Upravo zbog ograničenosti naših saznajnih sposobnosti potrebno je omogućiti da što veći broj učesnika sa svojim specifičnim znanjima učestvuje u životu poretka. Napredak društva je oduvek počivao na slučajnostima koje su pojedince stavljale u drugačiji položaj od većine i tako im omogućavale da koristeći svoja specifična znanja i veštine iskoriste na najbolji način.8 Istorija potvrđuje da na duže staze pozitivne efekte ovih dostignuća pojedinaca ili grupa oseća celina društva.

Slobodno društvo će uvek biti u stanju da iskoristi više znanja nego što bi najsposobniji i najpametniji vladar ili organ uprave mogao da poseduje.

Zato nije potrebno da politika određuje cilj već je potrebno da ona bude fokusirana na održanju poretka koji članovima omogućuje najbolje šanse da ostvare svoje sopstvene ciljeve koji zavise samo do njih samih: “Cilj politike u takvom društvu bio bi podjednako uvećanje šansi bilo kog nepoznatog člana društva da sa uspehom teži svojim podjednako nepoznatim ciljevima…”9 Takav poredak će neminovno dovesti do konačnog uvećanja šansi svih članova društva.

Katalaksija kroz istoriju i uticaj Hajeka u XX veku

Iako se ideja slobode nalazi još u antičkoj Grčkoj, ako pođemo u istoriju u potrazi za slobodom pojedinca neminovno stižemo u Englesku sedamnaestog veka. U naredne dve stotine godina dostignuća Engleske tradicije slobode su postala ideal za veliki deo sveta. Upravo u Engleskoj tog perioda se i pojavio pojam vladavina prava. Načela za koja su se Englezi borili u sedamnaestom veku su svoju afirmaciju i potvrdu dobijala tokom osamnaestog veka. Najsvetlija engleska liberalna tradicija prenesena je u kolonije i dobila novu snagu. Ona je svoj novi oblik dobila u konstitucionalizmu, ideji ustava koji bi bio skup vrednosti koji ograničava svaku vladu. Te vrednosti bi bile merilo za svaki zakon i svaku odluku onih koji su na vlasti. Važno pitanje u nastajanju ideje o višem zakonu je bilo i to što su ljudi ograničeni svojim razumom spremni da žrtvuju dugoročne ciljeve zarad kratkoročnih.

Slobodno društvo sasvim sigurno treba trajna sredstva ograničavanja vlasti bez obzira na trenutni poseban cilj.10

Potreba za takvim aktom proistekla je iz svesti da postoje neke vrednosti koje ne smeju biti narušene čak ni odlukom većine. Vrhunac ovog procesa je paradoksalno došao tamo gde se on prvo i urušio i najdublje pao, u Pruskoj. Pokusaj da se sporovi između upravne vlasti i građana podvedu pod nadležnost redovnih sudova je skoro uspeo i održao se neko vreme u severnoj Nemačkoj. Pravna država je tako postala jedan od ideala liberalnog pokreta.11

Vladavina prava stoga nije vladavina određenog zakona, već pravilo koje se tiče toga kakav zakon treba da bude, metapravno učenje ili politički ideal.”12

Liberalizam je najžešće udarce zadobio upravo u dvadesetom veku. Prva polovina dvadesetog vekla bila je obeležena usponom dve ideologije koje su predstavljale suštu suprotnost liberalizmu. To su bile ideologije socijalizma i nacionalizma a u svojim najeksrtremnijim oblicima komunizma i nacizma.

Hajek je jedan od najzaslužnijih ekonomista i filozofa dvadesetog veka za to što je baklja slobode nastavila da gori i u vremenima kada su racionalističke zablude pretile da potpuno istrebe liberalne ideje spontanog poretka i individualnih sloboda.

Posebnu pažnju je privukao osamdesetih i devedesetih dolaskom konzervativnih vlada Ronalda Regana (Ronald Reagan) i Margaret Tačer (Margaret Thatcher) u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji. Margaret Tačer je u britanskom, parlamentu prekinula govornika izvadivši Hajekovu knjigu “Poredak Slobode” i držeći je visoko rekla: “U ovo mi verujemo”. Određeni ljudi bliski Hajeku su postali bliski saradnici Ronalda Regana. Ovaj period, u kome je zadat završni udar centralno-planskim privredama istočne Evrope, se smatra periodom reafirmacije klasičnog liberalizma na hajekovskim osnovama. Hajek ipak sebe nikada nije smatrao konzervativcem i čak je datu temu obradio u eseju “Zašto nisam konzervativac”. Hajek je sebe smatrao klasičnim liberalom ili starim vigovcem. Hajek i njegovo delo uticali su na čitav niz liberalnih reformi od osamdesetih godina pa do danas.

Zaključak

Bilo bi pogresno katalaksiju tumačiti bilo kako drugačije nego kao ideal kome treba da streme sva slobodna društva koja žele da razvijaju tržišnu privredu baziranu na ličnoj slobodi. Istorijska iskustva pokazuju da su zemlje koje su pratile ovaj ideal ostvarivale najveće ekonomske i političke uspehe bilo da se radilo od sedamnaestom ili dvadesetom veku.

Katalaksija je proizvod više stotina godina filozofskih, ekonomskih i socioloških razmatranja ljudi koji su bili u potrazi za slobodom. Od Antičke Grčke pa preko Mila (John Stuart Mill), Loka (John Locke), Hobsa (Thomas Hobbes), Tokvila (Alexis de Tocqueville) pa sve do Mizesa i Hajeka, mnogi su svoje živote posvetili proučavanjima ljudske prirode i društva u potrazi za odgovorima na pitanja o mogućnostima i granicama slobode svakog pojedinca. Danas ona ostaje temelj budućim generacijama koje će biti u potrazi za slobodnim društvom.

Mašan Stanković

Literatura:

  • Hayek, F. A. (1967) Studies in philosophy, politics and economics, Routledge & Kegan Paul, London
  • Hayek, F. A. (2002) Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID, Podgorica.
  • Hayek, F. A. (1997) Put u ropstvo, Global book, Novi Sad
  • Hayek, F. A. (1998) Poredak slobode, Global book, Novi Sad
  • Hayek, F. A. (1998) Kobna ideja, CID, Podgorica
  • Enrico Colombatto (2004) Hayek and economic policy, Università di Torino and ICER
  1. Whately, Richard (1787-1863), Introductory Lectures on Political Economy (London, 1855) str. 4.  []
  2. Hayek, F. A. Kobna ideja, (Podgorica, 1998) str. 122.  []
  3. Hayek, F. A. Studies in philosophy, politics and economics, (London 1967) str. 85.  []
  4. Hayek, F. A. Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 43.  []
  5. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 26.  []
  6. Hayek, F. A. Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 233.  []
  7. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 143.  []
  8. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 34.  []
  9. Hayek, F. A. Pravo, zakonodavstvo i sloboda, (Podgorica, 2002) str. 238.  []
  10. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 159. []
  11. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 159.  []
  12. Hayek, F. A. Poredak slobode, (Novi Sad 1998) str. 181. []