Uhapsite Fidela!

Wall Street Journal 20. oktobar 1998.

Fidel Kastro je danas u Španiji, nakon što je napustio Ibero-američki samit u Portugalu radi proslave simbolične pobede, koja održava njegovu revoluciju, uprkos bedi i represiji koju je donela Kubi. Španski sudija je nagnao Britaniju da uhapsi Augusta Pinočea, bivšeg teškaša čiji je čile danas bogat i demokratski.

U Londonu radi medicinskog tretmana, 82-godišnji general je uhapšen pod optužbom da je povredio evropske anti-terorističke zakone, zbog povreda ljudskih prava za vreme njegove vlasti. OK, ali ako to treba da bude pravilo, Španija treba da uhapsi Fidela. Njegova ubistva i povrede ljudskih prava čine smešnim čak i najpreteranije optužbe protiv generala Pinočea. Štaviše, Kastrov program podrivanja Latinske Amerike je pravi izvor brutalnosti koja je zahvatila region u 1970-tim. Njegovi pokušaji da proširi revoluciju su stvorili brutalne vojne diktature koje su nekad kvarile pejsaž Latinske Amerike.

Posle smrti če Gevare, i posebno nakon što je pad berlinskog zida prekinuo sovjetsku pomoć Kastru, talas demokratizacije je zapljusnuo Centralnu i Južnu Ameriku. Ostala je grupica besnih starih komunista i umišljenih levičara koji sede u Španiji i demonstriraju na ulicama Londona. Levičarske vlade koje danas kontrolišu veći deo Evrope shvataju da ne mogu da prošire državu blagostanja, ali i dalje mogu da udovolje svojim tvrdim pristalicama putem marksističke simbolike i primenom jednog standarda zakona na generala Pinočea, a potpuno drugog na Fidela.

Poslednjih četvrt veka, marksistički romantičari su posebno žudeli za osvetom nad generalom Pinočeom, čovekom koji je verovatno učinio više od bilo kog drugog u Latinskoj Americi da onemogući njihovu revoluciju. Izborom marksističkog Predsednika Salvadora Aljendea 1970-te, čile je trebao da postane okosnica kastrističkog komunizma na Latinskom kontinentu. Za sam čile, iskustvo baš i nije bilo toliko romantično. Izabran od samo 36% birača, Aljende je pokušao ništa manje nego da pretvori jednu od najstabilnijih demokratija u Latinskoj Americi u komunističku državu. Počeo je zaplenom imovine, kvarenjem novca, bankrotiranjem opozicione štampe i dozvoljavanjem naoružanim bandama levičarskih revolucionara da zauzimaju domove i fabrike.

Do 1972, SSSR je nagradio Aljendea Lenjinovom Nagradom za mir, a čileansko društvo se raspalo na zaraćene grupe. Kamiondžije su štrajkovale; domaćice su počele da lupaju u šerpe i lonce na ulicama, protestvujući protiv pojave te komunističke svakodnevice – linija za hranu koje se protežu duž nekoliko ulica. Da bi zadržao vlast, sam Aljende je naredio da tenkovi patroliraju ulicama i postavio oficire u ono što je nekada bio civilni kabinet. U septembru 1973, general Pinoče je poveo puč koji je spasao njegovu zemlju. Oko 3.000 ljudi je poginulo. Jedan od njih je bio Predsednik Aljende – koji se, po tvrdnjama nekih očevidaca, sam ubio pištoljem koji je bio poklon od Fidela Kastra.

Ono što od tada muči radikalnu levicu je činjenica da se, pod generalom Pinočeom, čile pretvorio iz komunističkog uporišta u primer uspešne tržišne reforme. General Pinoče je učinio trgovinu slobodnom, privatizovao industriju, i popravio štetu koju je načinila kastristička vlada – stvorivši ekonomiju koja je inspirisala druge reforme na kontinentu i diljem zemalja u razvoju. Onda, 1989, general Pinoče je održao izbore i mirno odstupio. čile je ponovo postao demokratija. To je bila najveća uvreda za svakoga ko je hteo da pretvori čile u novu Kubu.

Ono što umesto toga imamo je prosperitetna nacija. Odluka čilea je bila da se pomiri sa prošlošću, i krene dalje. Nemačka je načinila istu odluku, naravno, povodom Štazija. čileanska vlada je protestvovala protiv hapšenja generala Pinočea. Skotland jard sada drži generala, čekajući odluku Tonija Blera i “Nju lejbora.”

čuli smo da hapšenje postavlja nov presedan za ljudska prava. Zanimljivo. Ako počnemo izručivati vladare okrvavljenih ruku, šta će biti sa kineskim Predsednikom Jang Ceminom – delom partijske mašinerije koja je uništila tjenanmenske proteste 1989. godine, naredivši vojsci da puca na nenaoružane civile u Bejžingu? Da li je ruski Predsednik Boris Jeljcin siguran? Da, on je poveo Rusiju ka demokratiji. Ali pre toga je radio kao partijski šef na Uralu, nadgledajući stvari kao što su proizvodnja nuklearnih bombi i lokalni gulag. Chun Doo Hwan i Roh Tae Woo, generali koji su načinili Koreju demokratskom, su uhapšeni zbog ranije represije, ali su pomilovani od Kim Dae Jung-a, bivšeg disidenta kojeg su zlostavljali.

Ako svet započne celovit program osvete protiv diktatora koji napuste vlast, biće puno manje diktatora koji su spremni da prepuste vlast svoji demokratskim sunarodnicima. Tim pre ako se oni koji se brutalno drže vlasti, kao Fidel, mogu oholo šetkati naokolo. Nedavno, SAD su slušale evropske lekcije o “eksteritorijalnosti.” Pravo pitanje koje je pokrenuto hapšenjem Pinočea je: ima li odraslih u evropskim vlastima? Ako je to slučaj, vreme je da se jave.

_________________________________________________________________________________________________________
Preuzeto sa sajta: www.economiaysociedad.com. Prevod: Andrija Vražalić
_________________________________________________________________________________________________________